Dragi prijatelji,
devojčici Zvezdani potrebna je novčana pomoć za dalje lečenje. Svi koji mogu i žele da se uključe, jedan od načina je licitirati za sliku koju je, ovim povodom, poklonio slikar Sava Stojkov.
Sve što je potrebno naći ćete kod Verke.
Unapred hvala svima.
Ove godine, u okviru Dečje nedelje obeležene brojnim aktivnostima, učitelji naše škole poželeli su da je deci učine interesantnijom i drugačijom od prethodnih, te je tako nastala ideja o Igrama bez granica i maskenbalu. Ne treba ni govoriti da su je deca sa oduševljenjem prihvatila, pa nam naporne pripreme nisu teško pale. Svi su, sa jednakim entuzijazmom, dali svoj doprinos. Od duvanja balona, pravljena transparenata, nabavke ostalih rekvizita, do kuvanja pudinga. Jedva smo dočekali taj dan. Bilo je baš onako kako smo očekivali, puno radosti, smeha, zabave i dobrog druženja.
Prenosim vam samo delić atmosfere, snimci su amaterski, ali, nažalost, nemamo bolje.
Dragi roditelji, od srca vam hvala na podršci, aktivnom učešću i nesebičnoj pomoći da ovu ideju sprovedemo u delo.
Evo početka! Posle godina batrganja, ipak otvaram svoj blog. Lako je bilo čitati tuđe, sad treba smisliti nešto pametno. 😛
Hello world! 😛
Mislim već nekoliko dana o čemu bih da pišem ovde, mnogo mi se misli prepliće, ovo bih i ono bih, pa se sve to spetlja i opet se vratim na početak.
Blog sam nazvala baš ovako jer mi je prva misao bila da će me inspirisati neke situacije, trenutna raspoloženja ili događaji, svakodnevni život. Neke važne „sitnice.“
Nekako ne bih da se ograničim konkretnim temama. Volela bih da probam da blog zaživi kao spona između roditelja i mene, u jednom drugačijem, opuštenijem ambijentu, u kojem bi se bavili svim onim što njih interesuje, možda tišti, što se ne sete da pitaju u školi, ili ne stignu da dođu do nje.
Pored toga, volela bih da imam jedan deo samo za sebe, nevezan za školu, već za mnoge druge stvari koje mene ispunjavaju, raduju, nerviraju, koje me na bilo koji način dotaknu.
samo neke sitnice 